ISTORIČARI UMETNOSTI O GRAFIKAMA

Olivera Vukotić, Izložba grafika u okviru manifestacije "Noć muzeja", Galerija Narodnog muzeja u Vranju, tekst u katalogu.
14. maj - 22. jun 2010.

"Autentičan likovni rukopis Biljane Miljković izdvojio je njenu poetiku kao jedinstvenu umetničku pojavu u beogradskom grafičkom krugu. Dosledna izgrađenom stilu ali istovremeno prateći svoj istraživački senzibilitet, ona svakom grafičkom listu prilazi kao novom izazovu na koji treba odgovoriti. Sa sadržajne strane umetnica se opredeljuje za apstraktno-asocijativna i geometrijska likovna rešenja koja impliciraju različite nivoe iščitavanja. Navedene odrednice idiom su autorkine umetničke fizionomije u kojoj je jedina realnost – realnost njene razigrane mašte.

Posmatrane pojedinačno, svaka od ovih grafika je nezavisna kompoziciona celina koja je priča za sebe ali je takođe sinhroni deo izložbenog ansanbla. Zajednički imenitelj svih radova je studioznost i ona odlikuje ceo proces nastanka grafičkog lista, od ideje do realizacije. Analitički pristup se, između ostalog, ispoljava kroz preplitanje različititih formi, tehnika i postupaka. Vešto vladanje grafičkim tehnikama povod je za raskošan likovni izraz koji pleni svojom raznovrsnošću. Sagledano u celini, plastične vrednosti kreću se u rasponu od krajnje svedenih, minimalistički tretiranih površina, preko onih čija se organizaciona struktura bazira na geometrijski postavljenim elementima, do grafika u kojima su kombinovane ispošćene i zasićene površine, taktilne i linearne vrednosti. U tom kontekstu treba posmatrati i čestu pojavu kruga kao univerzalnog simbola kojim se označava sveukupnost, celovitost, jednovremnost i prvobitno savršenstvo.

U osnovi, izloženi radovi se grubo mogu podeliti na dve celine. Neke kompozicije su raščlanjene na nekoliko determinisanih površina koje svaka za sebe imaju vizuelno-značenjsku autonomnost ali su istovremeno podređene celini kao imperativu. Precizno artikulisanje elemenata ima svoje likovno utemeljenje, a do perfekcije dovedena egzekucija dodatno pojačava opšti utisak. Nasuprot ovako tretiranim radovima, postoje grafike u kojima se akcenat stavlja na „nekontrolisani“ potez koji se manifestuje u slobodno raspoređenim linijama različitih vrednosti i plohama satkanim od njih. Međutim, nezavisno od pojavne datosti, reč je isključivo o kontrolisanoj i od početka do kraja pažljivo realizovanoj ideji. Primer za to su grafički listovi u kojima se kombinuju, ovi na prvi pogled, suprostavljeni pristupi.

Sve to ukazuje da zahvaljujući osećaju za kompozicioni raspored Biljana Miljković može sa uspehom da radi kombinovanja različitog tipa. Taj svoj senzibilitet ka permutacijama prenela je i na slaganje boja. Delikatne hromatske relacije povremeno su intonirane akcentima intenzivnog kolorita, što zajedno sa opozitno postavljenim odnosima, pojačava vizuelni efekat dela. Osećaj ravnoteže, pokreta, dinamike i lirske senzibilnosti prožima kompoziciono tkivo čineći ga živim organizmom koji pulsira unutrašnjim ritmom. Na taj način postignuta vizuelna dramatika od posmatrača traži aktivno participiranje u rešavanju semantičkih zagonetki. Za njihovo iščitavanje važnu ulogu imaju svojevrsni kaligrafski zapisi koji su metafora emocija iskazanih na taj način."

Radmila Kostić, Galerija Savremene likovne umetnosti NIš, Informativni internet časopis, mart 2008. Broj 27, Biljana Miljković 6. mart – 25. mart 2008. Tekst sa otvaranja samostalne izložbe u Paviljonu u Tvrđavi

"... Biljana Miljković kombinuje grafičke tehnike pokazujući izvanredno poznavanje samog procesa izrade koji u spoju sa ličnom inventivnošću rezultira stvaranju osobenog kreativnog izraza ispunjenog neograničenim kreativnim potencijalom.
Pored toga, u traganju za dubljim mističnim relacijama nastoji da dođe do viših duhovnih vrednosti umetničkog dela oslobođenog svega suvišnog.

Komponovanjem profinjenih tonskih površina i linearnih elemenata stvara
skladne,harmonične celine pri čemu zagasit kolorit i spiritualna atmosfera odaju čudan utisak patiniranosti tražeći daleke metafore u našem srednjovekovnom fresko slikarstvu.

Njenu ikonografiju sačinjavaju razigrani geometrijski elementi, sažeti asocijativni simboli i znaci u strogo kontrolisanim relacijama koje zrače subjektivnom snagom.

Posedujući istančan osećaj za boju i liniju kao sistematičan tragač svesno redukuje vlasiti likovni jezik dajući mu suptilna, krajnje rafinirana obeležja.

Bogata imaginacija i spontanost u crtežu kao i insistiranje na fakturi koju ostavlja grafička ploča čine njen izraz bogatijim i sadržajnijim.
Biljanin stvaralački trenutak je trenutno u fazi uspona ispunjen kreativnom svežinom i radošću stvaranja koji se prepliće sa promišljenim fazama analitičnosti

Posedujući zavidan talenat za inovacije i doslednost u izrazu B.Miljković stvara zrelu likovnu formulaciju razvijajući grafiku kao likovnu disciplinu do neslućenih tehničkih mogućnosti zauzimajući posebno mesto u uzbudljivom svetu likovnih umetnosti."

Ljubica Jelisavac, 19. oktobar 2000. “Blic” - Biljana Miljković, Grafički kolektiv

"Postavkom svojih dela Biljana Miljković, stvaralac u usponu, preinačila je galeriju "Grafički kolektiv" na Obilićevom vencu u svojevrsno grafičko svetiliste. Tom ishodu nije prethodila kakva pretenciozna namera, već se gotovo ritualni postupak rada na grafici (korišćenje jedne matrice za svaki od ciklusa) odrazio na logiku i poredak ostvarene celine. Autorka komnbijuje tehnike, koristi sve boje plemenitih metala, voli tonalitet prirodnih materijala... Međutim, značaj pridaje, mada nenametljivo, i prisustvu crnog i belog, odnosno fenomenu svetla, i to ne samo u vizuelom vec i duhovnom smislu. Centralno mesto u postavci, otprilike tamo gde bi bio oltar zamisljenog hrama, uostalom, zauzima grafika "Prosvetljenje". A ono se moze zasluziti samo posvećenjem, poštovanjem, traganjem, stvaranjem... Onima koji su u stanju da tako postupaju - otkriće se simboli i znaci, raskriliti mnogi paravani... "

Sanja Stefanović, Tekst pročitan na otvaranju prve samostalne izložbe, Galerija "Andrićev venac" Beograd, 20. februar 1997. Emitovan na II programu Radio Beograda


Začarani četvorougao, linogravura, 50 X 50 cm, 1996.

"Pluralizam 90-tih napuštajući klasičan način govora i komunikacije, recentnu umetničku scenu uvodi u polje mnogih, neslućenih mogućnosti. Bliskost sa drugim slikarskim medijima u bogatstvu fakture, ekspresije i motiva potpuno je proširila sadržinski, plastički i poetički potencijal grafičkog lista.

Biljana Miljković pripada takozvanoj grupi „Grafičara istraživača“ koji su već na samom početku svoje umetničke karijere istakli sopstvenu individualnost, formiranu, prepoznatljivu ikonografiju, ekspresivne, snažne plastičke i poetske uverljivosti. Ovde nije reč samo o jednostavno-tehnološkom izvedbenom postupku, bliskom ekspresionističkom apstrakciji, već o opredmećenju zasebnih umetničkih namera, demonstacije tvoračkih moći umetnika, njegove izražajne i izvedbene superiornosti, njegove sposobnosti da otkrije u sebi onu snagu koja mu budi veru i nadu u ekspresionizam novog tipa.

Rađeni na istoj vrsti papira, istih dimenzija, istom (kombinovanom tehnikom i materijalom), radovi Biljane Miljković izloženi u galeriji „Andrićev venac“, na njenoj prvoj samostalnoj izložbi, bez obzira na jedan autentičan svet viđenja kojim se ne demonstriraju samo savremene crtačke mogućnosti već i samosvojstvena kreativna zrelost, direktno su usmereni na centralni znak oko koga se pletu linearna polja i konfrontiraju tamne, pune forme sa gusto šrafiranim partijama i čistim linearnim arabeskama, konkretnim oblicima, sa slobodnom gestealnošću, linearizovanim paritijama, oštrog zamaha sa belim poljem. Isforsirana kompoziciona „haotičnost“ ima svoj unutrašnji ritam i logiku. Veštim i znalačkim rezom umetnica postiže brzinu i spontanost kreativnog čina i svodi proces izvođačke postupnosti na minimum; time postiže maksimalnu oslobođenost ruke i vlastitog impulsa. Linearizam je osnovni činilac u ikonografskom rukopisu Biljane Miljković, inspirišući se automatiszmom nadrealističkog porekla i gestealnošću tipične za neke pokrete klasične apstrakcije, ona gradi zagonetnu koegzistenciju znakova koji se teško mogu „čitati“ stereotipnim dešifrovanjem, – uglavnom u formi slobodnih apstraktnih simbola. A upravo ti simboli i ideogrami šalju kadrirane poruke koje pripadaju sferi podsvesnih i nesvesnih podsticaja iracionalne komunikacije. Različiti mimetički i verbalno izmešani diskursi nosioci su bogate znakovnosti i semantičke dubine kod Biljane Miljković, koja se pre svega čita kao matica utisnutog vremena.

U seriji radova iz crno-bele faze Biljana Miljković pokušava da rekonstruiše i „pročita“ kao šifre izgubljenog mitsko-ritualnog čina znakove urezane u grafičku ploču, pri čemu su neočekivana njena iskustva u efektima prostranosti crne boje i kvantumu njene ekspresivnosti. Žestoka gestualnost ponekad je prtočena u tananije i suptilnije vibracije, akcente prožimanja linija u delikatna unutarnja stanja samog jezgra znaka. Dinamičnost i ekspresivnost postignuta je kroz prodor snažne svetlosti i kontrasta kao glavnog faktora grafičke slike „energetske eksplozije“. Međutim, i pored toga što ove faze odlikuju gest pun energije koji ostavlja ekspresivno trag linija na papiru (ploći), one nikako ne pripadaju destruktivno-nihilističkom preduslovu, već manifestuju konceptualni optimizam.

Grafičko polje grafika Biljane Miljković deluje iznutra kao spolja, čime se materijlna egzistencija bazira na misaonom sistemu stvaranja i kontrole fizičkih oblika i na povezivanje planova. Grafička ostvarenje Biljane Miljković pripadaju iskustvima „novih hibrida“ akcione apstakcije, potvrđenog u iskustvnima slikarstva materije „starog enformela“.

Najnovija, koloristički obogaćena i linearno redukovana faza Biljane Miljković svoju tipografiju duguje snašnim kontrasnim odnosima nasleđenim iz prethodne faze ali u jakim bojenim akcentnim odnosima i površinama u kojima se uz preovlađujuću crnu boju, oslobađa radost svetlosti i beline iz podloge papira. Oslobađanje planova ovde se odvija po logici koja diktira svoju unutrapšnju nužnost razbijanjem i dinamikom kompozicionnog jezgra ka ivicama plošnog delovanja. "

Rajka Bošković, Deo teksta iz kataloga o nagrađenoj grafici na XI Izložbi malog formata, Šabac, 2000.

"Biljana Miljković u grafičkom izrazu malog formata izražava izvesnu monumentalnost u jednostvnom prizoru forme, u kome je pronađena mera da se u predstavi jednog obicnog prizora unese atribut duhovnosti."

Sreto Bošnjak, Deo teksta iz kataloga, 2002.

"... Umnožene monade i prefinjena višeslojnost grafika Biljane M. ..."

Maja Stanković , „Svetlost“, Izložbe, 12. mart 2009.
Savršeno - Izložba grafika Biljane Miljković, Galerija Narodnog muzeja Kragujevac, 4. Mart – 21. april 2009.

"Bila je ekspresija i bio je znak na grafikama Biljane Miljković kada smo je 1997. Godine upoznali u Modernoj galreiji Narodnog muzeja. Od tada do danas znaci su se umnožili, skocentrisali, artikulisali u asocijativne simbole, grupisali u prostoru tako da je njena postavka dobila smisao i zaokruženost jedne likovno stabilne i semantički zanimljive celine.
Pored toga, u traganju za dubljim mističnim relacijama nastoji da dođe do viših duhovnih vrednosti umetničkog dela oslobođenog svega suvišnog.

Koristeći sve raspoložive grafičke tehnike i svo svoje umeće, umetnica se prepustila eksperimentu kroz koji razvija igru linija, poteza, formi, tekstura, svetlosti, boja. Iz međusobnih odnosa tako brojnih elemenata, sa slovnim znacima koji su sami po sebi i svojevrsne grafičke konstrukcije i metafore za jedan viđi nivo komunikacije i razumevanja među ljudima i civilizacijama, nastao je složeni sistem vrednosti – estetsko – strukturalnih na jednoj strani i saznajno – značenjskih na drugoj, nad kojim se može beskrajno promišljati.

U igri su geometrijski oblici, nemušti i asocijativni znaci, beline i deonice sa gusto skoncentrisanim dešavanjima u likovnom i semantičkom smislu. Plohe različitih grafičkih zahvata smenjuju se, preklapaju, izranjaju jedna iz druge, taj pokret koji se neprestano odvija, bilo da ide u dubinu ili ka površini slike, razvijajući odnose različitih tekstura kao i na nivou apstaraktno –asocijativne ravni strava dinamiku na slikama Biljane Miljković. Istančanim osećajem ona povremeno uvodi koloritno intenzivne partije, ponekad boja preuzima ulogu subjekta, a sve u cilju uspostavljanja željenog ritma, ravnoteže, pa delimično i simetrije. Uz sve te varijacije, gama ostaje u utišanim tonovima zemlje, a red prepoznajemo kao izabrani poredak stvari na slikama Biljane Miljković.

U narativnom slislu umetnica korespondira sa različitim kulturama, tradicijom, univerzumom, kroz prizmu unutrašnjeg, ličnog. Zato su njene grafike tako pune oblika koji podsećaju na otiske prstiju, mistične, na trenutak poznate, dok u sledećem opet asocijacija ne iščili i preobrati se u neku drugu; indijanske šare, notni sistemi, presovano cveće, sunce, horoskopi, bordure na japanskim asurama; sve to i ništa od toga. Uvek smisleno, sa razlogom. Svaka slika je celina za sebe i svaka, u celini, ima svoje opravdano mesto. Koliko je mnogo mogućnosti u grafičkom izrazu sebi otvorila i koliko je mnogo elemenata najrazličitije prirode upotrebila i sve to dovela do savršenog sklada, toliko je nama dala prostora da tragamo, zaključujemo, pitamo se. Što više dilema, veći je izazov, jača potvrda o čudesnosti umetnosti. Naše je samo da sledimo tragove. "